Vrlo često u radu sa roditeljima naglašavam koliko je bitno sa decom razgovarati na asertivan način i negovati asertivnu komunikaciju kod dece. Šta je zapravo asertivnost? Komuniciranje sa sagovornikom na otvoren i iskren način uz poštovanje kako sebe tako i druge strane.
U komunikaciji smo u poziciji Ja vredim – Ti vrediš, Zauzimam se za sebe uz poštovanje druge strane. Kada saslušamo sagovornika ne znači da moramo da se i složimo. Ovog puta vas upoznajem sa pravima koje svako od nas ima i jako utiču na dečije samopouzdanje i na samoodgovornost.
Pravo na samoodgovornost
Dete ima pravo na sopstveno mišljenje, osećanje i ponašanje. Ukoliko ne nauče da koriste ovo pravo kasnije će se pojaviti kao posledica prebacivanje odgovornosti na druge.
Često se desi da putem vaspitanja i socijalizacije se šalje detetu poruka: „Nisi u stanju da donosiš odluke, zato što si dete“, još kasnije „Zato što si neiskusan“, još kasnije „Nisi još dovoljno kompetentan“ i na kraju „Star si i bolestan“.
Pravo na „Ne znam“
Kada sebi damo pravo da ne znamo zapravo smo na putu saznanja. Zato je važno deci što više pričati i objašnjavati. Ohrabrite ih: „Hajde zajedno da saznamo…“
Ni odrasli ne mogu biti sigurni 100% u svoje znanje, a kamoli dete. Na ovo pravo jako mogu uticati vaspitači, učitelji, nastavnici, profesori i način reagovanja u trenucima kada dete ne zna odgovor na njihovo pitanje.
Pravo na granice
Dete ima pravo da kaže NE, da ima stav da mu se nešto ne sviđa, da ne dozvoljava nekome u vrtiću/školi da na njega viče ili ga udara.
Oduzimanjem ovog prava kod dece se gradi uverenje da ono vredi jedino kada je poslušno. Kada odraste vrlo je verovatno da će se povlačiti, neće se zauzimati se za sebe.
Zamislite samo kako bi vam bilo da nemate ovo pravo. Kako biste se osećali?
Pravo na greške
Reakcija roditelja puno utiče na detetov doživljaj greške. U redu je da pogreše, dobri su i kada greše. Postavite pitanje: „Šta možeš uraditi drugačije sledeći put?“ Dozvolite da im da budu odgovorni, sposobni i da na nauče da razmišljaju.
Konstantno kritikovanje i rečenice: „Nisi dobar/a“, „Nisam ovo očekivao/la od tebe“, „Bezobrazno dete“, „Sram te bilo“, dovodi do detetovog zaključka da ga roditelji vole samo kada ne greši, dovodi do straha od kazni, da se greške kriju. U odraslom dobu budu skloni perfekcionizmu.
Pravo na izražavanje emocija
Izražavanje sopstvenih emocija ključno je za uspostavljanje kvalitetnih odnosa sa drugima i za sopstvenu emocionalnu dobrobit. Uvažite detetova osećanja: „Vidim da si tužan/a“, „Ovo te je baš naljutilo“. Saslušajte ih.
Kod odraslih neretko razlozi potiskivanja i skrivanja emocija leže u porukama koje su dobijali tokom odrastanja: „Hajde nemoj da plačeš, samo slabići plaču“, „Ne smeš da pokažeš slabost“, „Ne treba toga da se plašiš, to nije ništa…“
Pravo na logiku
Svako ima pravo na svoju logiku da pristupa rešavanju problema. Važno je uvažavati detetove predloge, ideje. Na taj način roditelj šalje poruke: „Čujem te“, „U redu je imati drugačije mišljenje“… Postavite pitanje: „Šta ti misliš?“
Rečenice poput: „Nije tvoje da misliš“, „Dok si pod mojim krovom biće kako ja kažem“, „Nemaš pojma“, su rečenice koje obeshrabruju dete da iskaže svoje mišljenje. U odraslom dobu čekaće neko drugi da daje predloge, donose odluke, da neko drugi razmišlja umesto njih.
Dok čitate tekst da li su vam neke rečenice poznate? Kako su uticale na vas?
Negujte komunikaciju u kojoj će deca biti slobodna da vam iskažu svoje mišljenje, kažu kako se osećaju, da imaju slobodu i sigurnost da vam priznaju da su pogrešila. Biće vam zahvalna kada odrastu u odgovorne i samopouzdane ljude.
Autor: Jelena Marušić
