Trenutna izolacija može biti jako stresna za ljude, pogotovo za dete kome je ograničeno kretanje. Verujem da će se pojaviti kako kod roditelja tako i kod dece snažne emocije. Svako od nas reaguje različito na stresne situacije u zavisnosti koliko smo rezilijentni tj. koliko smo otporni. Otkriću vam tajnu: Percepcija događaja je ključna za otpornost. Ali o tome ćemo nekom drugom prilikom.
Ovom prilikom sam želela par stvar da podelim sa vama na temu emocija kod dece.
Funkcionalne i disfunkcionalne emocije
U periodu izolacije sve će emocije isplivati: sreća, ljutnja, bes, tuga, iznenađenje, gađenje, osećaj krivice, zavist, ljubomora… Da, manje ima prijatnih emocija, ali neprijatne emocije su nam potrebne i bitno je da budu funkcionalne. Zašto će biti pojačane emocije jer nemamo kontrolu nad nekim stvarima. I većina ljudi se fokusira na ono zbog čega nešto ne može i javiće se nefunkcionalne emocije. U nastavku pogledajte primer kako biste razumeli razliku.
Primer nefunkcionalne emocije:
Disfunkcionalna ljutnja
Događaj
- neko oduzima naša prava
- neko podcenjuje naše vrednosti
- neko preti našem samopoštovanju
Uverenje
- verujemo da niko ne sme da bude takav
- verujemo da je to užasno
- verujemo da ne možemo podneti takvo ponašanje
- imamo fantaziju da ga/je nateramo da se promeni
Ponašanje
- napadamo verbalno
- napadamo fizički
- napad pasivno-agresivno
Primer funkcionalne emocije:
Funkcionalna ljutnja
Događaj
- neko oduzima naša prava
- neko podcenjuje naše vrednosti
- neko preti našem samopoštovanju
Uverenje
- ne vidimo odmah zle namere
- ne vidimo stvari crno-belo
- verujemo da smo dovoljno sposobni da se odbranimo
- verujemo u svoju vrednost i kada drugi govore suprotno
Ponašanje
- asertivno se zauzimamo za sebe pred drugima
- izražavamo želju da drugi promeni ponašanje (kritikujemo)
Dr Džon Gotman u divnoj knjizi Podizanje emocionalnog inteligentnog deteta piše da emocionalno obučavana deca postaju emocionalno inteligentna. To podrazumeva da su svesna svojih osećanja i osećanja drugih ljudi. Dobro se snalaze u društvu, umeju da saosećaju i da regulišu svoje emocije.Mislim da je ovo pravo vreme kada možete iskoristiti jednu tehniku čiji je naziv emocionalna obuka. Jednostavna i neverovatno snažna tehnika koja se koristi i za jačanje odnosa roditelj-dete. Iskoristite ovo vreme da osnažite vaš odnos sa detetom. Emocionalna obuka utiče kako na sigurnost tako i na ponašanje.
Kako tačno radi tehnika u nastavku koraci:
1. Priznavanje
Kada dete ispoljava bilo koju vrstu emocije (sreća, ljutnja, gnev, tuga, zbunjenost, iznenađenje, gađenje, frustraciju, razočarenje, ljubomora…), najpre to prepoznajte i priznajte. Imenujte osećanje.
Na primer:
„Vidim da si tužna jer …. “
„Ovo te je baš naljutilo….“
„Deluješ mi zabrinuto…“
Dok imenujete osećanja obratite pažnju na vaš ton, izraz lica i ponašanje, recite to osećajno. Ukoliko ne pokažete ili pokažete pogrešnu emociju niko neće prihvatiti imenovanje osećanja. Čak izazvaćete bes, inat kod deteta ukoliko se obratite hladno ili netačno imenujete osećanja. Zamislite da ste jako tužni, srce vam se „cepa“, a neko vam bezosećajno kaže, ravnim tonom: „Vidim da si slomljen zbog ovoga“ i nastavi da gleda TV. Ovakav način komuniciranja će samo doprineti da dete zaključi da ga ne razumete.
2. Prihvatanje
Prihvatite detetova osećanja umesto da pokušavate da ih izmenite. Fraze koje možete koristiti: Razumem, shvatam, jasno mi je…
Kada dete kaže: „Plašim se“, a naš odgovor bude: „Ma daj, nemaš čega da se plašiš“ je otpisivanje osećanja.
Postavite pitanje: „Čega se plašiš?“
Dete: „Plašim se veštice iz bajke.“
Roditelj: „Jasno mi je.“
I onda dolazimo do narednog koraka.
3. Budite sa njima
Nakon što imenujete osećanja i prihvatite ponekad je dovoljno samo u tišini sedeti sa detetom ili zagrliti ga.
Kada na primer dete dobije lošu ocenu i vidite da se razočaralo rezultatom možete reći: „Logično je da se osećaš razočarano, vredno si radila, a rezultat je drugačiji nego što si očekivala.“ Neko dete će nastaviti možda da priča o tome dok će nekom detetu trebati samo vaše prisustvo.
Na osnovu tri koraka dete dobija priliku da obradi svoja osećanja.
Ovom tehnikom dete učite da se oslobodi neprijatnih osećanja, a ne da ih potiskuje. Dete kada nauči da obrađuje emocije, tj. oslobađa emocije, dovodi do zdravog funkcionisanja. Međutim, ukoliko se emocije potiskuju mogu da se kanališu na fizički bol i/ili emocionalne probleme.
Ovo jeste jednostavna tehnika međutim roditeljima bude teška u emocionalnom smisli. Dešava se da imaju problem da priznaju, prihvate, a tek da budu sa njima je veliki problem.
Autor Jelena Marušić
