Godine rada sa decom su potrebne kako bi naučila da ono što rade i kažu utiče i na drugu stranu.
Sin (2. razred) doneo je iz škole vežbu koja pomaže da razumeju da je u redu da imamo različita mišljenja ali da to ne znači da kažemo sve što nam padne na pamet.
Dodatno kroz vežbu se skreće pažnja kako će se osećati osoba ako joj se kaže: ružan ti je crtež, glupa je ideja..
Odabrati reči koje neće uvrediti drugu stranu pa tek onda izgovori. Ovo se zove filtriranje misli.
Radeći ovu vežbu sa sinom vodili smo razgovor sledeći:
Pitala sam sina (8god): „Kada bi ti neko rekao da ti je ružan crtež, kako bi se osećao?“
L: „Bilo bi me briga, meni se sviđa.“
J: „Čak i ako bih ti ja rekla da je ružan crtež?“
L: „Isto, bi me bilo briga jer si mi rekla da je ružan. Ne slušam ja to. To je uvreda kada kažeš nekome ružan ti je crtež.“
J: „A kada bih ti predložila da docrtaš još nešto?
L: „Tada bih razmislio da li mi se sviđa ideja, ako mi se sviđa nacrtao bih.“
J: „Aha, da bi me saslušao bitno ti je kako sam ti i šta rekla?“
L: „Da“.
Nakon toga sam ga pitala sledeće:
J: „Šta misliš kako bi se neko osećao da mu kažeš da mu je ružan crtež?“
L: „Neko bi se možda rastužio.“
Razgovor smo nastavili o tome kako reči kad mu se na primer ne sviđa neka ideja, itd…
Filtriranje misli nije uopšte jednostavna veština, mnogo je lakše reči šta nam prvo padne na pamet. 🙂
Ali samo da se stavimo na mesto osobe prema kojoj ljudi ne filtriraju misli, kako bismo prošli ia kako bismo se osećali?
Možemo biti iskreni i bez da uvredimo nekoga…
Pričala sam o ovoj temi na webinaru Zauzeti se za sebe i imati osećaj za druge .
Dobićete smernice kako decu da osnažite da iznose svoje mišljenje uz poštovanje druge strane.
Autor: Jelena Marušić
