Niko nema prava da vam kaže da ste glupi, debeli, najgori ili da vas udari, da prelazi granicu protiv vaše volje.
Međutim prava su tu da se krše.
Želim ovim postom da vam dam smernice kako da vaše dete učite da postavlja granice od malih nogu i da se zauzme za sebe.
Da bi se dete zauzelo za sebe puno ohrabrenja je potrebno. Nekoj deci će to lako ići nekoj teže.
Deca nekada ne znaju kako da se postave zato je važno da vežbate sa njima.
1. Pitaju se roditelji puno puta da li uzvratiti istom merom kada neko dete dira. I sama sam bila u nedoumici kako i svoju decu da naučim ovaj deo. A onda sam došla do zaključka da je potrebno da ih naučimo različitim načinima zauzimanja i kada koji je potrebno primeniti. Nažalost nekada ćemo morati da se odbranimo udarcem jer kada nas fizički neko napadne moramo da sačuvamo sebe.
U vrtiću deca još uvek uče kako da se izraze, ne znaju da kažu i onda dolazi do ujedanja, guranja, udaranja… Ali to je deo razvoja i bilo bi dobro da ih usmeravamo kako mogu drugačije umesto da vraćaju istom merom drugarima. Školski dani postaju zahtevniji. Svedoci smo sve češćeg vršnjačkog nasilja. Kada je dete stidljivije, povučenije obično bude „meta“ agresivnije dece. Zato je bitno da ih osnažimo sa različitim načinima zauzimanja za sebe.
Primeri vežbe:
„Prestani da me udaraš.“
„U redu je da ti se ne sviđa moja lutka ali ne i da je bacaš.“
Nekad je takođe rešenje:
- pomeriti se od osobe koja narušava granice, koja vređa.
- ignorisanje
- tražiti pomoć
2. Ne insistirajte da stalno oni budu ti koji će popustiti. Naravno podstičite razmenu, dogovor, objasnite da će im stvari biti vraćene.
Ovoj lekciji naučila me je moja ćerka kada se rastužila jer sam joj rekla da pozajmi igračku devojčici, što je i učinila. Međutim otišla je i prekinula svoju igru. Prišla sam da vidim u čemu je problem i odgovorila mi je: „Volim da delim sa decom koja su mi poznata ali ne i sa nepoznatom“. Kad sam je čula shvatila sam da sam pogrešila. 🤦♀️
3. Kada iznose svoje stavove čućete kako razmišljaju, kako se osećaju. O tome sam već pisala…
Zajedno razmišljajte, diskutujte, ohrabrujte da iznesu svoje mišljenje.
Šta im se (ne)sviđa, šta im (ne)prija, saslušajte kada nešto ne žele da urade…
4. Tehnika asertivno zaključivanje – Prihvatamo odgovornost za ono šta smo uradili, ali ne i kritiku koja je upućena na ličnost.
Na primer: „Da, nisam naučio pesmicu, ali to ne znači da sam glup.“
„Izvini što sam prosula vodu. To ne znači da sam smotana, dešava se.“
Moguće je čuti i od deteta za sebe da kaže da nije dobro dete, da je glupo zato što je napravilo grešku. Vraćajte ih da je u redu pogrešiti, da je važno da uče iz toga. Pitajte ih: „I ja grešim, da li to znači da nisam dobra mama, da sam ja glupa mama?“ Treba im vaš primer i vaša pomoć da povežu te stvari.
5. Vežbajte kroz igru. Menjajte uloge. Dajte detetu predloge kako mogu da se postave…
Ove fraze je važno i roditelj da koristi u svojoj svakodnevnoj komunikaciji. Upijaju od vas.
Da sumiram. 🙂
Učimo da poštujemo drugu stranu ali i sebe.
Autor: Jelena Marušić
