Verovatno se sećate situacija kada se vaše dete postidelo zbog nepoznate osobe. Reaguje tako što pobegne kod vas i tu je prihvaćeno i na sigurnom. Dok je u vašem naručju ono će posmatrati da li je nepoznata osoba prihvata jer u ranom uzrastu zapravo stid se pojavljuje usled straha od neprihvatanja. Dete nema osećaj da vredi samo po sebi, ono će sliku graditi kroz uspostavljanje odnosa sa drugima. I ono ne komplikuje puno, dete poruku čita: „Ako me vole i prihvataju ja vredim.“ Dolazimo do zaključka da deca shvataju lično stvari, još uvek nemaju kognitivne sposobnosti da donesu zaključak: „Tati i mami se ne sviđa moje ponašanje“, već zaključuju da ih ne volimo. Obzirom da deca ne razlikuju ponašanje i biće zato nije preporuka decu posramljivati. Jedno je ukazati detetu na neprihvatljivo ponašanje- Ovo što si uradio/la nije u redu, a sasvim drugo korišćenje rečenica: Kako te nije sramota; Sram te bilo.
Deca će tokom odrastanja usvojiti kriterijume (pravila/ograničenja/zabrane) po kojima će naučiti šta jeste a šta nije socijalno prihvatljivo. Ovo će puno zavisiti od društva u kom živimo i od normi koje se neguju u porodici. Iz tog razloga stid ima razvojnu funkciju. Odrasli imaju zadatak da pomognu da nauče razliku između bića i ponašanja, odnosno da vrede i kada pogreše. Na primer: Volim te puno, samo nije u redu kada udaraš brata; Ako se drugarici ne sviđa tvoj crtež ne znači da se neće družiti sa tobom…
Neki roditelji prete detetu odbacivanjem ukoliko ne odustane od neprihvatljivog ponašanja, uz posramljivanje. Ovo će možda rešiti problem u tom trenutku, ali važno je da razumemo da ovo ne pomaže detetu da pređe u napredni razvojni stadijum kada se stid zamenjuje krivicom. Dok je stid povezan sa osećajem neadekvatnosti bića, i kod krivice se javlja osećaj neadekvatnosti ali neadekvatnost sopstvenog ponašanja. Tu je razlika. Dakle, kod stida vidimo povlačenje, izbgavanje situacija a kod krivice izvinjenje, učenje iz greške što dovodi i do promene ponašanja.
Zašto danas čujemo da sramota treba da se vrati? Mnoge vrednosti su izgubljene negde i dala se dozvola za ponašanja za koja nas je nekad bilo sramota. Deluje kao da se kreira okruženje u kom je sve u redu, da ništa nije zabranjeno. Kada ne postoje zabrane/pravila/granice izostaje osećaj stida, krivice i što je opasno- odgovornosti.
Autor: Jelena Marušić
