Emocije ne možemo kontrolisati one će se javiti u onom trenutku kad nam je nešto bitno. Kad nije bitno onda nema emocije. Ako nas je naljutio kolega ne moramo odmah u trenutku reći šta nam smeta već kada ostanemo nasamo tada i popričamo. To se zove odlaganje reakcije ili uvremenjenost. Na taj način gradimo i socijalni osećaj za druge.
Poznato vam je kad kažu: „To je jače od mene. Moram da kažem. Naljutilo me je“
Nije to jače od nas već smo naučili da na taj način emocije komuniciramo što ne znači da ne možemo kao odrasli na tome da radimo.
Deca kada su manja naravno da neće kontrolisati svoje ponašanje jer ne umeju zato se to vežba, uči godinama. Učimo šta je to empatija, kako da brinemo o svojim emocijama, kako da se zauzmemo za sebe sa poštovanjem se uči godinama. Kada vidite dete na primer od 9 godina koje nije napravilo scenu već je sa roditeljem podelilo šta je povredilo od strane drugarice dakle emocija nije potisnuta. Vi idete korak dalje da naučite dete da sa drugaricom popriča kada su same i podeli svoju emociju i viđenje.
Ono što mi nekada roditelji vrate kao sumnju a to je da je sve to lepo dok pričam ali da je nerealno u praksi. Razumem zašto sumnjate ali to nije nešto što dolazi za dan, mesec već nakon par godina videćete plodove svog truda…Iz tog razloga sam i stavila primer deteta od 9 godina.
Slobodno mi pišite da vas na tom putu podržim. Prijavni formular
Autor: Jelena Marušić
