Kako će deca reagovati na različitost zavisi puno od roditelja. Poznato je da dok deca uče da hodaju i kada padnu gledaju u roditelje i čekaju njihovu reakciju. Reakcija će puno uticati i na to šta će dete uraditi da li će početi da plače ili će ustati i obrisati kolena. Danas sam sa ćerkom upravo imala razgovor na temu različitosti.
Kada sam počela da gledam dečiju seriju Malori Tauers sa Sarom pojavljuje se devojčica koja preko jedne strane lica ima veliki ožiljak. U početku na osnovu izgleda joj se nije svidela i mislila je da je loša. Kada deca vide da je nešto drugačije to im u početku ne prija, misle da to nije dobro. Tu nastupamo mi i učimo ih kako da prihvate različitost i da kad nešto odstupa od standardnog ne mora biti loše.
Međutim, kako je serija odmicala Sarino mišljenje se promenilo. Na pitanje zašto odgovorila je: „Videla sam da brani drugarice i da je fer prema njima.“
❗Kroz razgovor dalje došle smo do zaključka da ponašanju/delima dajemo veću vrednost nego kako neko izgleda.
Pitala sam je: Šta kad bi sada u tvoj razred došla nova drugarica koja ima ožiljak i deca kreću da se smeju, šta bi mogla ti da uradiš a da to sprečiš? Sara: „Da kažem drugarima da se prvo družimo sa njom i ako se lepo ponaša igraćemo se i dalje. Ja na primer volim svoje igračke i volim nešto da ponesem u školu. Jedan mi se dečak smejao i tužna sam bila zbog toga.“ U nastavku mi je rekla: „Svako se rodi različit, niko nije isti. Čak možda postoji dete koje ne voli sladoled ali bih se družila sa tim detetom. Jeste čudno ali bih probala da se družim.“ 😃 Ovo je tako dobar zaključak!
Mislim da je jako bitno da ih učimo da daju priliku kada je neko različit po bilo čemu neka bude i po frizuri ali da čuju i vide da li im to dete/osoba prija.
Lakše je odbaciti nego prihvatiti i razumeti.
Zato je bitno dati šansu!
Kada sam počela da gledam dečiju seriju Malori Tauers sa Sarom pojavljuje se devojčica koja preko jedne strane lica ima veliki ožiljak. U početku na osnovu izgleda joj se nije svidela i mislila je da je loša. Kada deca vide da je nešto drugačije to im u početku ne prija, misle da to nije dobro. Tu nastupamo mi i učimo ih kako da prihvate različitost i da kad nešto odstupa od standardnog ne mora biti loše.
Međutim, kako je serija odmicala Sarino mišljenje se promenilo. Na pitanje zašto odgovorila je: „Videla sam da brani drugarice i da je fer prema njima.“
❗Kroz razgovor dalje došle smo do zaključka da ponašanju/delima dajemo veću vrednost nego kako neko izgleda.
Pitala sam je: Šta kad bi sada u tvoj razred došla nova drugarica koja ima ožiljak i deca kreću da se smeju, šta bi mogla ti da uradiš a da to sprečiš? Sara: „Da kažem drugarima da se prvo družimo sa njom i ako se lepo ponaša igraćemo se i dalje. Ja na primer volim svoje igračke i volim nešto da ponesem u školu. Jedan mi se dečak smejao i tužna sam bila zbog toga.“ U nastavku mi je rekla: „Svako se rodi različit, niko nije isti. Čak možda postoji dete koje ne voli sladoled ali bih se družila sa tim detetom. Jeste čudno ali bih probala da se družim.“ 😃 Ovo je tako dobar zaključak!
Mislim da je jako bitno da ih učimo da daju priliku kada je neko različit po bilo čemu neka bude i po frizuri ali da čuju i vide da li im to dete/osoba prija.
Lakše je odbaciti nego prihvatiti i razumeti.
Zato je bitno dati šansu!
Slažete se?
Autor: Jelena Marušić