Kada starije dete u našim očima postane preko noći veliko dete? Kako naša očekivanja porastu?
Često se taj momenat pojača dolaskom novog člana.
Starije dete može izgleda veće i zrelije
U odnosu na bebu starije dete izgleda veće, zrelije. Razmak koji roditelji prave između dece je uglavnom 2-3 godine. Zamislite kada tražite od deteta tog uzrasta da se smiri, da ne plače samo zato što je ono sada „veliko“! Dete uzrasta 2, 3 godine nema kapacitet to da učini bez nas.
Visoka očekivanja
Na kreiranje loše slike o sebi mogu uticati prevelika očekivanja. Primer loše slike: Nisam dovoljno dobar/stalno radim pogrešno/ nije u redu ovako da se osećam.
Čak i kada je veća razlika u pitanju na primer 7 godina očekivanje je nekada da će starije dete u većini situacija čuvati batu/seku. To je period kada bi radije dete bilo sa svojim vršnjacima. U redu je da ih učimo da nam pomognu ali je poenta da ne shvatamo to olako i izlazimo sa očekivanjem da svaki put dete mora da pričuva mlađeg člana.
Popusti stariji/a si
Često čujemo rečenicu: Hajde popusti ti si stariji.
Kada razmislimo lako dete može doći do zaključka: Zbog tebe su roditelji ljuti na mene; Moram odustati od nečega što volim. Jeste jednostavnije u tim situacijama da starije dete popusti ali na duže staze šta ga učimo? Starije dete takođe ima svoje želje, osećanja i potrebe… Razmislite i o tome kako će stalna privilegija mlađeg člana zapravo uticati na odnos sa mlađim članom?
Starije dete želi da pripada
Da li ste primetili da se starije dete ponaša drugačije kako je došao novi član? Neke stvari koje do tada nije radilo, jer zna da nisu dozvoljene, sada radi. Ne želi da vas posluša, nastavlja se sa vama… Da li vam je to ponašanje privuklo pažnju? Ako jeste onda mu je uspelo da dobije vaše vreme i pažnju ali na pogrešan način. Razumite ih i oni pokušavaju da se snađu i provere da li tu i dalje pripadaju.
Ovo nije tema samo kada dođe beba već i tokom kasnijih godina. Navešću vam svoju situaciju.
Nedavno kada je ćerki došla drugarica iz škole videla sam da želi da bude nasamo sa njom. Nije nam direktno to rekla ali je neverbalno pokazivala prema bratu da joj smeta. Malo bi mu okrenula leđa, malo bi bila u razgovoru grublja. Prepoznala sam potrebu da bude sama sa svojom drugaricom ali nije u redu način na koji to čini prema bratu. Šta radim u tim situacijama? Izvela sam je nasamo da porazgovaramo i pitala je da li to što sam videla joj ima smisla. Kada sam dobila potvrdan odgovor moj zadatak je bio da se sa sinom igram nakon što sam i njemu objasnila da devojčice žele malo vremena za sebe. 🙂
Da li vam smernice znače?
Da li ste prepoznali vaše situacije sa decom?
Ovo je tema koju ćemo prorađivati i na programu Smiren i dosledan roditelj koji počinje 15.marta.
Link za prijave je u nastavku: Prijavni formular
Autor: Jelena Marušić
