U razgovoru sa jednom mamom rekla mi je kako joj se sviđa moj pristup jer ne pojačavam kod nje stid i krivicu prilikom ustanovljenih grešaka. Moj pristup jeste blag i nastojim da prihvatim roditelje kako bismo upravo uspeli da ispravimo gde je to potrebno. Ali i kada vidim stid i osećaj krivice na licu roditelja to mi je znak da osvešćuje stvari i da je verovatno spreman da promeni određene stvari.
Na emociju stida uglavnom se posmatra kao negativnu emociju. Inače, ne postoje negativne emocije svaka emocija jeste deo nas i javlja se iz nekog razloga. Mnogo je bitnije šta radimo kada osetimo tu emociju, da li postupak koji proizilazi iz nje rešava problem ili ne. Poznato je da dete u kontaktu sa nepoznatom osobom beži kod roditelja gde se oseća sigurno i prihvaćeno. To su prve manifestacije stida. Stid će postepeno nestati kada se dete oseti prihvaćeno i polako se navikava na nepoznatu osobu. Dakle, kada je reč o dečijem razvoju stid se pojavljuje usled želje da bude prihvaćeno.
Infantilni stid
Na pitanje da li se dečiji stid razlikuje u odnosu na odrasle odgovor je da. Dete nema apriori osećaj da vredi samo po sebi. Ono svoju vrednost gradi u odnosu sa drugim osobama, naravno na prvom mestu sa roditeljima. Kako dete posmatra svoju vrednost = ja vredim ako sam prihvaćeno i ako sam voljeno u suprotnom ne vredim. Opisani stid se naziva infantilni stid.
Kako dete usvaja kriterijume stid postaje specifičniji i puno će zavisiti kako od društva gde živimo ali prvenstveno od porodice.
Sećam se kada je moja ćerka jednom prilikom izašla iz prodavnice držeći u ruci čokoladno mleko, zaboravila je da mi stavi u korpu da platimo. Ispred prodavnice je shvatila i počela da plače. Na kasi kada je davala svoje mleko postiđeno je stavila na šta je prodavačica odreagovala: „Hvala što si se vratila i platila.“
Ovo je situacija gde učimo dete da je u redu pogrešiti i što je najvažnije nije se osetila odbačeno. Sledećeg puta nam se desilo da je kod sina ostala kesa sa limunom i nisu nam naplatili na pijaci gde su i sin i ćerka polako odreagovali: Hajmo da se vratimo i platimo. Dakle, nakon situacije sa mlekom nije im pojačan osećaj stida ali su naučili koje je odgovorno ponašanje.
Gde je jako opasan teren? Kada deci pretimo odbacivanjem ako nastave da se ponašaju na određen način. Poruke poput: „Kako te nije sramota?“; „Trebaš da se stidiš“; „Sram te bilo“, mogu trenutno promeniti detetovo ponašanje ali ovaj vid kazne dovodi do kreiranja uverenja da dete nije vredno i da ako ne promeni ponašanje biće odbačeno i nevoljeno. Prejaka lekcija složićete se?
Često se postavlja pitanje da li je stid negativna emocija. Svrha stida je emocionalno potkrepljenje koje pomaže socijalizaciji. Neprijatnost koju oseća osoba koja se stidi motiviše osobu da izbegava ponašanje ili situaciju sa kojom je stid (neprijatnost) povezana. Time se ličnost usmerava u pravcu koji je socijalno prihvatljiv.
S toga možemo reći da je stid korisna emocija.
Adekvatan stid
U čemu je razlika pojave stida kod deteta i odrasle osobe? Odraslima je bitno šta drugi misle i kakvu sliku drugi imaju o nama. Ovo se posebno odnosi na ljude koji su nam bitni. Svako voli da bude uvažen i cenjen. I kada se desi suprotno bude neprijatno ali to ne znači da smo promenili sliku o sebi, tj. da ne cenimo sebe. To je adekvatan stid. Na primer, vikala sam na dete i postidela sam se zbog toga, ustanovila da sam pogrešila i da ne bi trebalo da ponavljam to ponašanje. Ali to ne znači da sam loša majka. Upravo ta neprijatnost stida nas motiviše da promenimo ponašanje.
Ono što je bitno znati i u odraslom dobu imamo osobe koje mogu regredirati na nivo infatilnog stida. To znači da postupak neće odvajati od bića već ako je majka vikala na dete reći sebi: „Ja sam loša majka“ ili ako je osoba napravila propust reći sebi „Pih, baš sam glup“…
Dečije uverenje
Međutim, kod deteta je drugačije. Dete kaže: „Ja vredim kada sam prihvaćeno i voljeno.“
Da bismo do adekvatnog stida došli važno je da dete dobije poruku da vredi i kada je uradilo nešto suprotno vašim očekivanjima.
U suprotnom obrazac će se zadržati i u odraslom dobu videćete osobe koje neće uspeti adekvatno postavljati granice, koje će ostajati u toksičnim vezama zbog straha da ne budu odbačeni i neće svoje talente pokazivati jer će biti u strahu- a šta ako se nekome ne svidi.
Stid je tema o kojoj ćemo dodatno pričati tokom programa Smiren i dosledan roditelj. Daću vam smernice kako dete nežno i odlučno učiti granicama.
Naravno greške su prostor za učenje tako da one zauzimaju posebno mesto tokom programa. 🙂
Radujem se novoj grupi koja kreće u martu.
Link za prijavu u nastavku: Smiren i dosledan roditelj
Autor: Jelena Marušić
