Ne mogu da se ne osvrnem da komentare da je za decu Andersenova bajka „Devojčica sa šibicama“ pretužna i da je neadekvatna za drugi razred.
Iz razgovora sa roditeljima dolazim do zaključka da je za njih jako teška priča i da se deca možda rano suočavaju sa njom.
Da li ste pitali decu kako su doživeli bajku? Nekoj deci je tužna dodatno jer su je povezali sa gubitkom drage osobe. Tuga nije prijatna emocija ali je zdrava. Nije potrebno decu štiti od bajki jer kroz bajke se deca suočavaju sa svojim strahovima. Bajke su im zapravo podrška da obrade neprijatne sadržaje. Jasno je da roditelji imaju potrebu da zaštite dete ali do koje mere? Da li su to nekada naši strahovi?
Možda mogu jednom kada je Luka video lopova koji je uzeo puding da se našalim i da kažem: „Možda mu se prijelo nešto slatko“. 😃 Drugi put kada je Sara videla devojku koja je ukrala nešto a pritom i napala prodavačice, već moram o tome da popričam šta je videla.
Volela bih da nisu saznali da im je drugarica bolesna tako što su nas videli uplakane. Volela bih da je to bila bajka ali nije. Realnost je bila da su sa 4 i 7 godina delili letke kako bi pomogli drugarici. Realnost je da je njihova drugarica proživljavala jako težak period sa nepunih 6 godina. Drugarica je dobro danas. ❤
Živim u Kragujevcu gde je Spomen-park i simbol je pretužne istine.
Zar kroz bajku ne pripremate dete da ponekad u životu postoje i loši scenariji? Šta tada?
Ako želite da zaštitite svoje dete ponekad ih pustite da vide i čuju da postoje tužni krajevi, da postoje i loši ljudi. Zar neće biti makar malo spremniji ako dožive u realnosti takve stvari?
Kroz slike možete videti pitanja koja možete postavljati kako biste saznali kako dete vidi neku priču…
1.
2.
3.
4.
5.
Želim da vam budem podrška u roditeljstvu i ove godine.
U martu počinje novi ciklus programa Smiren i dosledan roditelj.
Link za prijave je u nastavku Smiren i dosledan roditelj
Autor: Jelena Marušić
