Kada se pojavi moja strogoća/kontrola u odnosu sa decom znam da u pozadini vrlo često je moj strah. I ovaj momenat redovno viđam u radu sa roditeljima. Vidim brigu da li su veliku grešku napravili. Ovog jutra sam imala situaciju sa ćerkom gde sam prepoznala da se oslanja na mene ne uključujući svoje sposobnosti i kod mene se pojavi ljutnja, a zatim i kritikovanje. U stvari ja u svojoj glavi već unapred razmišljam šta će raditi kada nisam pored nje i za njeno dobro krenem sa kritikovanjem. Kada je ušla u školu shvatih da sam pogrešila. Da li sam zbog toga loš roditelj? Verujem da nisam… Pokazala sam joj da sam i ranjiva i osoba koja pravi grešku. Snažno sam je zagrlila kad sam je videla i rekla: „Izvini, preterala sam jutros.“ Podelila sam iskreno i šta me plaši.
Možda nam se nekad čini da nas neće razumeti i zbog toga prećutimo nešto zbog čega brinemo, a zatim preuzmemo stvari u svoje ruke, odnosno kontrolišemo stvari.
Budite iskreni sa svojom decom.
Mnogo bi bilo jednostavnije da sam prvo porazgovarala sa njom. Ali nisam.
Bitno je da naučimo iz grešaka, da osvestimo svoje slabosti i budemo iskreni u vezi s tim sa decom.
Da li ste se pronašli u ovoj priči? 🙂
Podelite svoja iskustva…
Autor: Jelena Marušić
