Moram da vas razočaram. Najbolji način ne postoji…
Ok, vi možete da izađete krijući ali u nekom trenutku dete shvati da mama nije tu. Kreće da vas traži bezuspešno. Poenta je graditi sa detetom odnos poverenja. Kako da veruje ako vas odjednom nema. Znam da dečiji plač ne prija. Ali kada se detetu javite i kažete: „Mama sada ide do grada i brzo se vraća“, vi ostavljate detetu prostora da pokaže tugu jer idete i da stekne poverenje u ono što ste rekli. Tate obično ostaju sa decom i važno je detetu pomenuti isto: „Mama je otišla do grada i vratiće se; Vidim da si se rastužio i hajde ti i je da se igramo …“ Šta je detetova briga? Da li će mama doći. Kada dođete zagrlite dete i kažite: „Vidiš, kao što sam rekla mama je došla“.
To je put kojim dete uči da veruje vašim rečima i da se oseća sigurno…
Jedva čekam da čujem vaše primere. 🙂
Želite dodatno da se edukujete na temu roditeljstva? Pripremila sam za vas video program Kompas vaspitanja.
Autor: Jelena Marušić
