Kada čujem u razgovoru sa roditeljima: „Ne znam šta se dešava, odjednom je počeo/la tako da se ponaša; Ništa ne sluša; Uvek je bilo poslušno dete…“ , obavezno mi se „upali“ lampica. 😊
Roditelji kada dođu na konsultacije često pitaju kako da vide više „dobrog“ ponašanja. Za povećanje željenog ponašanja važno je biti proaktivan. Vaš zadatak je da „uhvatite“ dete kada se prikladno ponaša. Redovno se dešava da roditellji poželjna ponašanja podrazumevaju i misle da nije potrebno dodatno se baviti time. Ali kada se desi neka greška preki pogledi su tu…
Delim sa vama nekoliko načina koje možete koristili kako biste ojačali poželjna ponašanja.
Potkrepljenje
Neretko je slučaj da roditelj ne čuje: „Hej mama, tata gledajte me“. Pažnja je jedan od najviše predviđenih potkrepljivača roditelja. Razmislite samo malo… Na šta više obraćate pažnju tokom dana dok se dete mirno igra samo/ sa decom, dobilo je u školi 5 ili se više bavite ponašanjem deteta koje nije po vašim očekivanjima? Mnogi roditelji greškom mešaju poželjno i očekivano ponašanje. Na primer, poželjno je da se braća i sestre igraju satima zajedno, a da se ne svađaju. Međutim, nije realno da očekujemo da će brat i sestra da to zaista i rade. Ukoliko roditelji gaje ova nerealna očekivanja, postaće veoma frustrirani konstantno pokušavajući da ih podstaknu na to.
Deca nastoje da imaju bilo kakvu pažnju, bolje nego nikakvu pažnju. Vi i kada je dete nestašno ako ga kaznite, vičete, udarite po guzi dete ima vašu pažnju, zar ne? Deca prate šta roditelju skreće pažnju.. Mi smo ti koji ohrabruju dečija ponašanja. Zapamtite, neposlušno dete je obeshrabreno dete. Ukoliko želite da pojačate poželjno ponašanje onda prepoznajte „dobro“ ponašanje. Možete uputiti pohvalu: „Soba ti je lepo sređena, potrudila si se; Jako si se brzo obuo/la“. Pohvala se mora dogoditi odmah nakon ponašanja da bi bila najviše efikasna. Pored pohvala, osmesi, grljenje, dodirnuti nežno dete su načini na koji se možete pobrinuti za dete. Zahvalite se detetu: „Hvala ti puno što si me strpljivo čekala bez kukanja i skakanja dok obavim kupovinu.“
Vreme za igru
Kada roditelji nađu vreme da provedu sa svojom decom, dete je potkrepljeno i veza između deteta i roditelja je ojačana. Vreme za igru može služiti za vežbanje i modeliranje problema kod deteta. Jedno dete je reklo mami: „Jako sam glupa jer sam pogrešila.“ Kasnije malo kroz igru su koristili knjigu u kojoj je zec više puta pravio grešku. Mama je u pitala: „Da li je glup zec jer je napravio te greške?“, dete je odmahnulo glavom. Mama je odmah upitala: „Kako to da zec nije glup, a ti jesi?“ U ovoj situaciji potrebno je pojačati da je dete sposobno da koristi svoju glavicu 🙂 i time da je pametno, a to ćete učiniti kada daje tačne odgovore ili opcije/ideje pohvaliti, prepoznati i potkrepiti na taj način. Dakle, tokom igre roditelji mogu opisivati događaje i ponašanja, hvaliti prikladno ponašanje.
Pružanje izbora
Biranje je veoma bogato iskustvo za većinu dece. Na primer: „Marko, pošto si došao kad sam te pozvala i išao si pored mene dok smo šetali, hajde sada ti biraj kojim putem želiš da se vratimo. „
Dodatan izazov vezan za ovu temu su roditelji koji pružaju otpor da pruže pozitivno potkrepljenje…
Više o tome ću vam pisati uskoro…
Autor: Jelena Marušić
